Joga tehnike u adaptaciji na ekstremne klimatske uslove

Stari jogički tekstovi govore o jogi kao disciplini koja je namenjena duhovnoj samorealizaciji. Međutim, poslednjih nekoliko godina, preventivna i terapeutska strana ove discipline se sve više otkriva u naučnim krugovima i to prvenstveno na Zapadu. Jogom su se, a i dan danas se bave poklonici svih filozofskih sistema u Indiji. Njene tehnike su svakom dobro došle. Na kraju krajeva: “U zdravom telu je i zdrav duh”. Sadhui – jogiji otšelnici, milenijumima hodočaste, uzduž i popreko cele Indije, preko pustinja, prašuma i snegom okovanih himalajskih vrhova, sa nešto, ili ni malo odeće na sebi (Naga Sadhui). Kako je to moguće, logično je da se zapitamo. Da li je to zahvaljujući njihovom duhovnom oslobođenju, ili se radi o čisto praktičnim tehnikama koje ih čine imunim na ekstremne klimatske uslove?

Poznato je da određene tehnike pranajame – jogičkog disanja, su u stanju da generišu toplotu u telu, zahvaljujući metabolizmu koji se aktivira. Jedna od osnova Krija joge jeste neophodnost očuvanja te unutrašnje vatre – Agni, koja se ogleda ne samo u smislu digestivne vatre neophodne u procesu efikasne apsorpcije hrane, metaboličkih procesa, već i sposobnosti da “varimo” informacije koje primamo iz okoline, drugim rečima naše inteligencije, sposobnosti adaptacije itd. Gladovanje, kontrola seksualne energije, joga položaji – asane, koncentracija – dharana, tehnike jogičkog disanja – pranajama, tehnike su pomoću kojih se ta vatra održava u našem telu. Tibetanske lame u okviru svoje prakse Tumo joge, dok mirno sede u položaju padmasane – lotosa, tope sneg oko sebe, čak i mokru košulju na sebi osuše.

Bračni par iz Beograda, dr.Gordana Nađ i prof. Milan Rakočević, koji su pre odlaska na Tibet, prošli kurs pranajame u okviru moje škole, su zahvaljujući primeni posebne tehnike naizmeničnog disanja u jogi – Nadi Shodhan pranajame, bez ikakve prethodne pripreme, bez problema odolevali visinskoj bolesti, na putu od Lase do Siga Tsea, prelazeći vozilom koje je samo podsećalo na autobus, po nezamislivo nezgodnom makadamu, preko visinskih prevoja od čak 5.300 metara nadmorske visine (prelaz Šuku La – 5.360 m). Svi drugi u grupi su patili od iscrpljenosti, mučnine, nesnosnih glavobolja, teškoća sa disanjem.

Oni koji su gledali film “Veliko plavetnilo” sećaju se scene, koja je prethodila postizanju ondašnjeg svetskog rekorda u dubinskom ronjenju na dah, kada je glavni glumac, prosto omamljen, teturajući se skoro, napuštao brodsku kabinu, usled stanja svesti koje je postigao Nadi Shodhan pranajamom. Poznato je da se većina svetskih rekordera u ronjenju na apneju, bavilo jogom i pranajamom.

Institut za Odbranu u primeni fizioloških i drugih srodnih nauka u Indiji, je početkom 80-tih obavio nekoliko naučnih eksperimenata, proučavajući efikasnost joga tehnika u odolevanju niskih temperatura i visinske bolesti. Eksperimenti su pokazali, da je kod grupe vojnika koji su redovno vežbali jogu (oko sat vremena dnevno), pranajamu i meditaciju, rezistentnost na hladnoću bila daleko veća, u poređenju sa grupom njihovih kolega koji je nisu upražnjavali. Njihova metabolička aktivnost je bila daleko veća. Vršena su ispitivanja i na druge ekstremne klimatske i druge uslove, na one koji vladaju u pustinjama, pod vodom i u vazduhu. Rezultati su bili takvi, da je 1995.godine, joga konačno i zvanično uključena u trening obuke vojnika Indijske Armije, naročito jedinica koje su pod zapovedništvom Severne Komande.

U tom projektu su uključene dve značajne joga institucije, to su Biharska škola joge, koju je osnovao Svami Satjananda Sarasvati i čiji svamiji već godinama učestvuju u obuci vojnika Indijske Armije, kao i Centralni Institut Joge u Nju Delhiju.

Iako stara preko 5000.godina, joga ne samo da je opstala, već se sve više afirmiše, u raznim oblastima života, kao efikasna preventivna metoda.

Dragan Lončar – Učitelj joge