Vrste joge i njene dobrobiti – Jelena Dukić

Total Downloads1626
Total Views1381
Size0.00 KB
Download

 

 

Sažetak

„...joga je kao reka, koja je tekla godinama. Sada je došla
do zapadnog sveta. Imaće brojne pritoke, nabujaće. Ljudi
u prošlim vremenima su dosta istraživali unutar sebe
samih... Jedan od najvećih darova joge je posmatranje;
posmatranje sebe i drugih... Ništa nije konstantno. Čak i
nauka veruje u promene.“
T. K. V. Desikachar, „Uloga joge u idućem milenijumu“,
Konferencija, Narbon, Francuska, 1999.
Joga je široka tema, duboka praksa ukorenjena u magli preistorije,
koju su razvili antički proroci učeći od prirode i samo-posmatranja.
Obuhvata mnoge rezličite pristupe, stilove i prakse, ali sve joge
dele isti fokus, naime, transcendenciju, jedinstvo, stapanje u
jedno, blaženstvo. Ono što im je zajedničko jeste suština
prvobitne sanskritske reči „joga“ sa značenjem „jedinstvo“. U
vežbanju joge, telo je povezano sa umom i disanje sa pokretom
kako bi donelo osećaj ravnoteže, opuštanje i dobrobit.
Jogički koncept vežbanja uključuje balansiranje i integraciju svih
aspekata sopstva, i vlastitog života, što usmerava ka ponovnom
vraćanju telu i uspostavljanju udobnosti sa samim sobom. To je
kontinuiran, razvojni proces, putovanje od agonije do ekstaze
(grčka reč „ekstasis“ znači „biti izvan“ uobičajenog sebe). Joga
nam nudi način da vlastite životne drame posmatramo bez
vezivanja, sa većom jasnoćom, motivisani onim što joga akademik
Džordž Fojerštajn (Georg Feuerstein) opisuje kao „impuls ka
transcendenciji“. Kako bismo boravili u uzvišenom, na mestu koje
on opisuje kao „bezvremena suština svih bića i stvari“, moramo
trenirati telo i um, usredsređujući pažnju nalik laserskom zraku da
2
bismo prevazišli sopstvenu uslovljenost. U jogi se učimo
posmatranju a ne suđenju. Učimo se predavanju, prepuštanju i
samim tim manjoj patnji.

Seminarski radovi

Pregled radova po tematici