• Version
• Download 1675
• File Size 0.00 KB
• File Count 1
• Create Date 12. December. 2016.
• Last Updated 14. May. 2023.

Vrste joge i njene dobrobiti – Jelena Dukić

Sažetak

„...joga je kao reka, koja je tekla godinama. Sada je došla do zapadnog sveta. Imaće brojne pritoke, nabujaće. Ljudi u prošlim vremenima su dosta istraživali unutar sebe samih... Jedan od najvećih darova joge je posmatranje; posmatranje sebe i drugih... Ništa nije konstantno. Čak i nauka veruje u promene.“ T. K. V. Desikachar, „Uloga joge u idućem milenijumu“, Konferencija, Narbon, Francuska, 1999.

Joga je široka tema, duboka praksa ukorenjena u magli preistorije, koju su razvili antički proroci učeći od prirode i samo-posmatranja. Obuhvata mnoge rezličite pristupe, stilove i prakse, ali sve joge dele isti fokus, naime, transcendenciju, jedinstvo, stapanje u jedno, blaženstvo. Ono što im je zajedničko jeste suština prvobitne sanskritske reči „joga“ sa značenjem „jedinstvo“. U vežbanju joge, telo je povezano sa umom i disanje sa pokretom kako bi donelo osećaj ravnoteže, opuštanje i dobrobit.

Jogički koncept vežbanja uključuje balansiranje i integraciju svih aspekata sopstva, i vlastitog života, što usmerava ka ponovnom vraćanju telu i uspostavljanju udobnosti sa samim sobom. To je kontinuiran, razvojni proces, putovanje od agonije do ekstaze (grčka reč „ekstasis“ znači „biti izvan“ uobičajenog sebe). Joga nam nudi način da vlastite životne drame posmatramo bez vezivanja, sa većom jasnoćom, motivisani onim što joga akademik Džordž Fojerštajn (Georg Feuerstein) opisuje kao „impuls ka transcendenciji“. Kako bismo boravili u uzvišenom, na mestu koje on opisuje kao „bezvremena suština svih bića i stvari“, moramo trenirati telo i um, usredsređujući pažnju nalik laserskom zraku da bismo prevazišli sopstvenu uslovljenost. U jogi se učimo posmatranju a ne suđenju. Učimo se predavanju, prepuštanju i samim tim manjoj patnji.