Upanišade – Marija Milićević

 

 

Sažetak

Tradicija Joge
Aranjake
Aranjake, ili „učenja iz šume“, koja su po svojoj prirodi veoma slična
Brahmanama, su zamišljene kao ritualne „knjige“ za ortodoksnog brahmina koji
se povukao u šumu (aranju) radi samačkog života, posvećen životu sa tihom
kontemplacijom i ritualima misticizma. Ti stanovnici šuma – koji će se kasnije
zvati vanaprašte – su prvi korak u sve snažnijem trendu stare Indije ka
samoodricanju od sveta (sannyasa). Većina aranjaka su izgubljene, ali su do
današnjih dana sačuvana sledeće: Aitareja-aranjaka i Kaušitaki-aranjaka
(oba pripadaju Rig-vedi), zatim Tatirija-aranjaka (koja pripada crnoj Jadžurvedi)
i Brihad-aranjaka (koja pripada beloj Jadžur-vedi). Do danas nisu
sačuvane aranjake iz sama-vede i atharva-vede. Te „knjige“ iz šuma, koje su
smatrane suviše uzvišenim ili svetim da bi bile prenošene usmenim putem u
selima ili gradovima, su pripremile teren za još ezoteričnija učenja na osnovu
upanišada i za kasniju joga tradiciju u svom asketskijem obliku.
Početak upanišadske epohe
Izgleda da su začeci najstarijih upanišada – Brihad-aranjakaupanišada,
Čandogja-upanišada, Kaušitaki-upanišada, Aitarejaupanišada
i Kena-upanišada – nastali pre više od 3 hiljade godina.
Upanišadski mudraci su bili inicijatori onog što će postati ideološka
revolucija. Oni su uveli veda ritual u obliku intenzivne kontemplacije
ili meditacije.

Seminarski radovi

Pregled radova po tematici