• Version
• Download 1308
• File Size 0.00 KB
• File Count 1
• Create Date 12. December. 2016.
• Last Updated 13. May. 2023.

Filozofija monističkog idealizma iz ugla kvantne fizike – Aleksandra Obradović

Sažetak

FILOZOFIJA MONISTIČKOG IDEALIZMA

Antiteza materijalističkom realizmu je monistički idealizam. U ovoj filozofiji svest je fundamentalna, a ne materija. I svet materije i svet mentalnih fenomena, kao što je misao, određuje svest. Uz materijalne i mentalne sfere (koje zajedno čine imanentnu stvarnost ili pojavni svet), idealizam postavlja transcendentni, arhetipski svet ideja kao izvor materijalnih i mentalnih fenomena. Važno je prepoznati da je monistički idealizam, kao što mu ime govori, unitarna filozofija; sve podpodele, kao što su imanentna i transcendentna, su u sklopu svesti. Tako je svest jedina vrhovna stvarnost.

Na Zapadu je filozofiju monističkog idealizma na najuticajniji način izložio Platon koji nam je u Republici dao svoju čuvenu alegoriju pećine. Kao što su naučile stotine studenata, ta priča jasno dočarava temeljne idejne postavke idealizma. Platon zamišlja ljudska bića kako sede u pećini u nepomičnom položaju, licima uvek okrenuti prema steni. Veliki univerzum izvan pećine je predstava senki projektovanih na zidu pećine, a mi ljudi smo posmatrači senki. Gledamo senke-privide koje pogrešno smatramo stvarnošću.

Prava je stvarnost iza nas, u svetlosti i arhetipskim oblicima koji bacaju senke na zid. U ovoj alegoriji predstave senki nestvarne su imanentne manifestacije u ljudskom iskustvu arhetipskih stvarnosti koje pripadaju transcendentnom svetu. Zapravo je svetlost jedina stvarnost jer svetlost je sve što vidimo. U monističkom idealizmu svest je poput svetlosti u Platonovoj pećini.