Energetske interakcije i energetsko lečenje – Nataša Velimirović
- Version
- Download 1118
- File Size 0.00 KB
- File Count 1
- Create Date 12. December. 2016.
- Last Updated 14. May. 2023.
Energetske interakcije i energetsko lečenje – Nataša Velimirović
Sažetak
Energetske interakcije i energetsko lečenje
Energetsko lečenje predstavlja egzotičnu oblast kojoj se okreću i vatereni skeptici u trenutku kad shvate da problem ne mogu da rešavaju iz racionalne pardigme. Razumski univerzum kojem je stalno potrebna oštra dihotomije između dobra i zla; istine i laži; tela i duha; zdravlja i bolesti; žive i nežive materije; materije i energije u mnogome je odredio put zapadne misli i medicine.
Takva restriktivna podela stvorila je uniformne obrasce koji su institucionalno vreifikovani kao jedini legitimni put u postupku isceljenja. Ljudski mozak kao najzagonetnija i složena struktura od vitalnog značaja za ceo organizam određen je kao sedište ljudske svesti. Mozak operiše kao neurološki centar čiji akcioni potencijali neuronske mreže proizvodi električnne aktivnosti. Magnetne rezonance i elektroencefalogrami otkrivaju četvorodimenzionalne obrasce specifičnih aktivnosti koji su povezani sa fizičkim i perciptivnim stanjima. Mozak funkcioniše u koordinatnom engramu prostorno vremenskih odnosa. Ono što ostaje nedorečeno i neuhvatljivo u neurobiološkoj nauci jeste fenomen svesti.
Misli, ponašanje i sećanja se ne mogu opisati, niti objasniti električnim pražnjenjem. Fizički opis moždane aktivnosti ostaje samo fizički opis, svest i njena struktura njime nisu obuhvaćene jer one predstavljaju nefizički fenomen. Mozak samo deluje kao provodnik čisto energetskog fenomena svesnosti čiji se sadržaji prenose u fizičko iskustvo. Ni jedna numerička jedinica koja beleži moždane frekvencije ne može da opiše sadržaj misli koja u mozgu nastaje. Nije mozak proizveo misao ili ideju. Misli, ideje, utisci pripadaju morfogenetskom polju ili informacionom polju, polju koje arhivira nefizičke komponente i činjenice.
Primera radi kada bi smo želeli da postignemo intersunbjektivnu saglasnost o nekoj emociji , na primer emociji ljubavi mi bismo putem simboličkih obrazaca bez obzira kojoj kulturi i govornom područiju pripadamo postigli priličnu saglasnost i razumevanje iako u prilog toj saglasnosti nismo dali nešto opipljivo i precizno, osim generalizacije iskustava.