Učenik ste Swami Satyanande, šta je vaše najbolje, a šta najteže iskustvo sa njim?

Swami Satyanandu sam upoznao, kada sam i iniciran, 23. septembra 1982 godine u Lipicama, kada je bio na jednoj od svojih turneja po Severnoj Italiji, pa se na kratko zadržao u tom predivnom mestu u Sloveniji. Već tada sam imao oko 6 godina staža u vežbanju joge i izučavanju filozofije Istoka, napominjem to jer je bitno da kada ste u kontaktu sa ovako velikim učiteljem znate šta treba da ga pitate, a vaša pitanja zavise od vašeg prethodnog iskustva. Ja sam znao šta ću ga pitati, to su bila tri stuba tantričke sadhane: mantra, jantra i Išta Devata.Nikadaneću zaboraviti iskustvo koje sam imao dok sam meditirao na terasi hotela, neposredno nakon inicijacije koju sam primio od Sw.Satyanande. Bio je kišni, ali topao dan. Mirisi i svežina mokre zemlje i trave, su se mešali za zvukom kapljica kiše koja je padala i zvucima zvona crkvice iz daljine. Čuli su se i predivni konji – Lipicaneri iz obližnjih štala. Osećaj jedinstva, sa svime što me okružuje, je snažno ispunjavao ljubavlju moje srce. Sve sam to bio Ja, sve je To bio Swami Satyananda.

Eto, poklonio mi je iskustvo Adwaite, ili kako se prevodi Jedinstva, mada je pravilnije prevesti – Nedvojstva. Do tada sam, samo čitao o tome. To iskustvo se u meni budilo i narednih godina, kada sam bio u kontaktu sa Swami Satyanandom, a kasnije i sa prosvetljenim tibetanskim Lamom Karmapom. O svakom od njih može da se napiše po neka divna priča. Ali ovo prvo iskustvo mi je nekako najdraže.

Kada govorimo o teškom iskustvu, ne bih ga tako nazvao, ali razočaravajućim, u smislu da se nisu ispunila moja očekivanja, da. Kada sam se nakon manje od dve godine ponovo sreo sa Sw.Satyanandom u Grčkoj, pitao sam ga da mi da odobrenje da se povučem u planine i počnem sa životom odšelnika. Imao sam 27 godina i smatrao sam da sam od života, koji sam do tada vodio, dovoljno naučio. Običaj je da vam Guru prethodno da blagoslov. Kao što sam mu pretoga tražio odobrenje da držim časove joge i podučavam ljude meditaciji, ili kasnije dozvolu za druge inicijacije, koje vam pomažu da napredujete na duhovnoj stazi, tako je i ovo bio čin poslušanja. Da vam samo objasnim, tada sam bio zaluđeni praktikant joge i meditacije i smatrao sam da se samo izdvojenim načinom života u izolaciji mogu postići duhovni uspesi i oslobođenje.On mi je na to kratko odgovorio: ’’First Karma yoga, then Up to the mountain. Do you understand?’’. Nemo sam ga neko vreme posmatrao, zatim se nespretno nasmejao i odgovorio: ’’Yes I understand’’. Da budem iskren, tek sam u godinama koje su dolazile, polako i sve jasnije shvatao njegovu poruku, a to je da je bez prethodnog smirenja, kojem vas jedino svakodnevni život može naučiti, povlačenje u izolaciju nikako nije pametno. Ne da ne bi napredovao, već bi najverovatnije nazadovao, gubeći samo vreme.