Kako ste prepoznali jogu u sebi?

Sa jogom sam se sreo još tokom svojih studija u inostranstvu. To je bilo 1976 godine, kada sam na poklon od svog prijatelja dobio jednu knjigu o jogi.  Odmah sam se prepoznao u svemu što je ta mala, ali za mene veoma dragocena knjiga govorila. Tako da sam samouk. Od tada je bez prekida upražnjavam. Tada nisam ni razmišljao da budem joga učitelj. Stupio sam na stazu joge tragajući za onim što ona daje, a to je duhovno oslobođenje. Sudbina je tako htela da sam menjao jednu poznatu beogradsku joginu na jednom času I moj način držanja se svideo ljudima. Nakon nekoliko dana sam dobio ponudu da držim časove joge. Bio mi je obezbeđen predivan prostor I čekala me je manja grupa od petnaest učenika I tako sam na jesen 1982 godine počeo javno da držim grupne časove joge I od tada ne prestajem time da se bavim. Sve mi se to otvorilo nakon toga kako sam sreo I primio inicijaciju od mog prvog tantričkog gurua 23.09.1982 – Swami Satyanade Saraswatija. Od njega sam dobio pismenu dozvolu da mogu da podučavam jogu I meditaciju. Oni koji su u jogi, znaju šta znači blagoslov učitelja I koliko vam znači. 

Tih godina je situacija u Beogradu kada je joga u pitanju bila sasvim drugačija. Bilo nas je možda 4-5-toro instruktora, tako da se broj mojih učenika iz dana u dan povećavao. To je bilo vreme moje duhovne idealizacije. Tih godina sam odlazio I na sastanke Teosofskog društava u Beogradu I tu sam upoznao nekoliko duhovno veoma obrazovanih ljudi. Iznad svega sam bio ushićen motom te spiritualne organizacije, koju je  osnovala Helena Petrovna Blavatsky, a to je: ‘’Satyan Nasti Paro Dharmah’’ – ‘’Nema religije iznad Istine’’. Bio sam I još uvek sam očaran njihovom  okultnom bibliotekom I mnogo sam naučio od njih. Kasnije sam u nekoliko navrata odlazio I boravio u ašramu svog gurua u Indiji I sticao znanja iz oblasti joge. 

Mnogo kasnije sam naučio jedno zlatno životno pravilo: kada nešto idealizujete onda to treba I da izgubite, jer ste se za to vezali, a kada se za nešto vežete, vi od toga I zavisite, a kada od nečega zavisite to znači da ste zamenili suštinu za formu I to pre ili kasnije treba da izgubite Ili da promenite životnu filozofiju. Ozbiljno sam počeo da shvatam duhovnost I rad na sebi. Nije prolazio dan a da nisam vežbao, asane, pranajamu I meditaciju. Zaboravio sam mudre reči svog učitelja: ‘’Život je isuviše ozbiljan da bi ga ozbiljno shvatili’’. Tada mi je jedan prijatelj poklonio knjigu od Alana Watts-a ‘’Put Zena’’ I to je za mene bilo pravo oslobođenje. Mnogo godina kasnije  sam se upoznao sa radom ruskog duhovnog učitelja – S.N. Lazareva, koji je definitivno promenio moj životni put u smislu oslobađanja od pogubne idealizacije duhovnosti. Mogu reći da sam tek tada’’stao na svoje noge’’. Toliko sam bio opčinjen njegovom praktičnom filosofijom da sam preveo pet njegovih značajnih knjiga. Za mene je joga I bavljenje jogom bilo kao da sam dobio vizu za zdrav I srećan život, ali me je život nakon nekoliko godina provedenih u stanju blažene egzaltacije počeo da demantuje. I danas često svojim đacima upućujem reči kako je život najbolji guru, jer nam ukazuje na naše nesavršenosti. Nikakve tehnike joge I meditacije vam ne mogu pomoći da se ‘’spasite’’ od života.

Sve tehnike padaju u vodu pred snagom negativnnih programa koje nosimo u svojoj podsveti, tako da nam životne nedaće služe ustvari kao neki deklanširajući faktor koji razotkriva potisnute sadržaje koji su do tog  momenta bili uskladišteni u našoj podsvesti, u vidu nevidljivih sadržaja u  tz. ‘’semenoj’’ formi (u jogi poznate kao samskare). Životne zgode I nezgode koje nam se dešavaju su ustvari replika naših unutrašnjih programa. To smo mi sami u procesu ispoljavanja onoga što nosimo u sebi. Šta nam drugo preostaje nego da prihvatimo sebe. Svako negiranje, jogunjenje, pogrešni odgovori na stresne situacije, bacanje krivice na druge, glupi pokušaji da se zaštitim agresivnom reakcijom I sl, samo nas još više udaljavaju od sebe. Niko ne zna šta nosi u sebi I kada će se to nešto, u kojoj formi I kakvim intenzitetom osloboditi. Ako ste istrenirani u meditaciji, svara jogi ili astrologiji, ili ako ste upućeni u jezik snova, ako budno bdite nad onim što se dešava u vašem umu, možete nadolazeće događaje donekle predvideti. Joga nam može puno pomoći u prepoznavanju I oslobađanju od tih programa, ili kako se u jogi zovu klešama – tenzijama. Ali ključ svega je u impersonalnom sagledavanju životnih događaja, u kojima niko nije kriv, nema krivca. Joga nas na kraju uči da su mikro I makro univerzum jedno. Međutim tek me je S.N.Lazarev  naučio na koji način  su sudbina I karakter tesno povezani. Dokle god se ne oslobodimo svih potisnutih sadržaja,  tzv samskara mi ne možemo biti slobodni.

Početkom 2000 godine osnivam Vidya Yoga školu. Dao sam naziv škole po mom duhovnom, jogičkom imenu koje sam dobio od Swami Satyanande – a to je Šrividyananda. Što bi u prevodu značilo ‘’Sveto znanje’’. Duhovno ime ukazuje na kvalitet koji nosite u sebi I koji vas najbrže može dovesti do duhovne samorealizacije. To je ime vašeg Sopstva. Šri Vidya je između ostalog I ime vrhunske Boginje u Šakti tantri – Šri Tri Pura Sundari. Ona je majka Sri Čakre ili Šri Jantre – najvažnije I najkompleksnije jantre u Tantričkoj filozofiji. Interesantno je da sam u svojoj praktičnoj sadhani (spiritualnoj praksi) koju sam dobio prilikom inicijacije od Sw. Satyanande, upravo radio na razvijanju tih kvaliteta.

Nakon 23 godine je nastupio novi period u mom radu kao joga učitelja. On se odnosio na obučavanje budućih joga instruktora. Pripremao sam se I ranije za to, razgovarao sa kolegama iz drugih zemalja. Imao sam to znanje, samo ga je trebalo sistematizovati, napraviti pravi program, uskladiti ga sa međunarodnim standardima koji važe u svetu kada je obuka joga instruktora u pitanju. Trebalo mi je oko godinu dana da sastavim program I da ga akreditujem I to u najeminentnijim asocijacijama joga škola I instruktora u svetu.  Pratio sam svoj osećaj. Kada pogledam u nazad primećujem da se sve stvari odvijaju same po sebi, onako kako treba. Prilikom jednog od mojih boravaka u Indiji, imao sam tu čast da se upoznam sa poznatim đotiš majstorom – Madan Lal-om, koji mi je rekao da dolazi vreme kada ću voditi druge na putu joge. Setio sam se u tom momentu reči jednog poznatog gurua sa kojim sam razgovarao prilikom jednog od svojih boravaka u Indiji, kada me je nazvao joga braštom – onim koji je u prošlom životu bio jogi. Tada mi je opisao I moju vezanost za rituale koju vučem iz prošlih života.

Madan Lal – đotiš ačarija (majstor), mi je malo stvari rekao, jer sam toliko bio impresioniram njim da ga nisam ništa ni pitao, ali sve što je rekao se obistinilo. Vrlo se dobro sećam  našeg susreta. Kod njega me je dovela zajednička prijateljica, inače astrolog I predstavila kao kolegu, s obzirom da sam se I sam bavio đotišem – indijskom astrologijom. Madan Lal je na đotiš čartu (astrološka mapa, bio je to severno indijski način ucrtavanja planeta) upisivao slogove mantre. Bio je potpuno zaokupljen time, tako reći u meditaciji. Pošto sam izučavao Sanskrit, prepoznao sam slogove poznate Šivine – Maha Mritjunđaja Mantre. Nismo hteli da ga prekidamo, već smo samo stajali pored njega u tišini čekajući da on završi. U jednom momentu je on podigao glavu I pogledao me pravo u oči. I dan danas se sećam njegovog pogleda koji je odslikavao dubine univerzuma čije je zakone izučavao. Sada je 2017 godina I na put joge sam zajedno sa svojom devojkom, izuzetnim poznavaocem, vežbačem I pedagogom iz oblasti Hatha joge – Ivanom Jovanović,   izveo I iškolovao devetu generaciju joga instruktora (deseta je u toku). Nisam brojao koliko je to tačno ljudi, ali je to broj od preko tri stotine instruktora u ovih zadnjih devet godina. Drago mi je da većina njih uspešno radi u Beogradu I drugim gradovima u Srbiji, Crnoj Gori  I Republici Srpskoj. Neki su se odselili u inostranstvo I tamo rade kao joga instruktori.