Zakon Karme – Vesna Udženija Landup

Total Downloads3703
Total Views1939
Size0.00 KB
Download

 

 

Sažetak

Ima dece koja tvrde da su već bila ovde. Spominju niz pojedinosti iz svojih predhodnih života, i
uz to često opisuju način na koji su umrla. Naravno, mala deca svašta pričaju, i zato nam se može
dogoditi da olako zaključimo kako oni naprosto, po svom običaju, izmišljaju. Nego, šta se
događa kada, u nekim slučajevima, ljudi to ipak ozbiljno shvate i pokusaju otkriti je li se ono što
dete opisuje zaista i dogodilo? I, šta biva kada ti ljudi odu na ona mesta koja su deca spomenula,
i otkriju kako je sve sto su rekla o prošlim događajima zaista tačno? Šta onda zaključiti?
Slučaj Kemala Atasoya
Šestogodišnjak iz Turske, Kemal Atasoy je bio potpuno uveren u ono što govori kada je doktoru
Jurgenu Keilu, psihologu iz Australije, potanko opisivao detalje iz svog prethodnog života.
Dečak se sa doktorom sastajao u vlastitom domu, udobnoj kući smeštenoj u okruženju bogatije
srednje klase, a sa njima su bili i prevodilac dr. Keila i Kemalovi roditelji, obrazovan bračni par
kojem je dečakova govorljivost u opisivanju vlastitih iskustava ponekad izgledala zabavno.
Pričao je kako je pre živeo u osamsto kilometara udaljenom Istambulu. Tvrdio je kako se
prezivao Karakas, da je bio jedan od bogatih armenskih hrišćana, i živeo u prostranoj
trosptratnici. Ta se kuća nalazila, rekao je, pored kuće žene pod imenom Aysegul, u Turskoj vrlo
poznate osobe, koja je napustila zemlju zbog problema sa zakonom. Kemal se osećao da je
njegova kuća bila na vodi, na mestu gde su vezivali čamce, i da se iza nje nalazila jedna crkva.
Rekao je da su mu i žena i deca nosila grčka imena. Takođe je spomenuo kako je često uz sebe
imao veliku kožnu torbu i da je u spomenutoj kući živeo samo jedan deo godine.

Seminarski radovi

Pregled radova po tematici