Mi smo svetlosna bića – DNK kao skladište svetlosti – Ana Mitrić

Total Downloads971
Total Views1755
Size159.43 KB
Download

 

 

Sažetak

Fritz Albert Popp je verovao da je otkrio lek za rak. Bilo je to 1970. godine, godinu dana pre leta
Edgara Mitchella na Mesec, i teoretski biofizičar na Marburškom univerzitetu u Nemačkoj, Popp
je proučavao radiologiju, uticaj elektromagnetnog zračenja na biološke sastave. Proučavao je
benzo(a)piren, policiklični ugljovodonik poznat kao jedan od najsmrtonosnijih kancerogena za
čoveka, i osvetljavao ga ultraljubičastom svetlošću.
Popp se u laboratoriji često poigravao sa svetlošču. Od samog početka njegovih studija na
Univerzitetu u Wurzburgu bio je fasciniran uticajem elektromagnetnog zračenja na živa
jedinjenja. Mnogo puta je učio u kući, a ponekad čak i u istoj sobi u kojoj je Wilhelm Rontgen
slučajno otkrio da zraci određene frekvencije mogu proizvesti slike čvrstih struktura u telu.
Popp je pokušavao da odredi kakav se rezultat postiže kada to smrtonosno jedinjenje
stimulišemo ultraljubičastom svetlošću. Otkrio je da benzo(a)piren ima ludo optičko svojstvo.
Prvo apsorbuje svetlost, a zatim počinje da je emituje na sasvim drugoj frekvenciji, kao neki
tajni agent koji presreće komunikacioni signal neprijatelja i izmeša ga. Ta hemikalija imala je
ulogu u mešanju bioloških frekvencija.

Seminarski radovi

Pregled radova po tematici