Mi smo svetlosna bića – DNK kao skladište svetlosti – Ana Mitrić

 

 

Sažetak

Fritz Albert Popp je verovao da je otkrio lek za rak. Bilo je to 1970. godine, godinu dana pre leta
Edgara Mitchella na Mesec, i teoretski biofizičar na Marburškom univerzitetu u Nemačkoj, Popp
je proučavao radiologiju, uticaj elektromagnetnog zračenja na biološke sastave. Proučavao je
benzo(a)piren, policiklični ugljovodonik poznat kao jedan od najsmrtonosnijih kancerogena za
čoveka, i osvetljavao ga ultraljubičastom svetlošću.
Popp se u laboratoriji često poigravao sa svetlošču. Od samog početka njegovih studija na
Univerzitetu u Wurzburgu bio je fasciniran uticajem elektromagnetnog zračenja na živa
jedinjenja. Mnogo puta je učio u kući, a ponekad čak i u istoj sobi u kojoj je Wilhelm Rontgen
slučajno otkrio da zraci određene frekvencije mogu proizvesti slike čvrstih struktura u telu.
Popp je pokušavao da odredi kakav se rezultat postiže kada to smrtonosno jedinjenje
stimulišemo ultraljubičastom svetlošću. Otkrio je da benzo(a)piren ima ludo optičko svojstvo.
Prvo apsorbuje svetlost, a zatim počinje da je emituje na sasvim drugoj frekvenciji, kao neki
tajni agent koji presreće komunikacioni signal neprijatelja i izmeša ga. Ta hemikalija imala je
ulogu u mešanju bioloških frekvencija.

Seminarski radovi

Pregled radova po tematici