Jastvo kao princip i arhetip orijentacije i smisla – Nataša Nikolić

Total Downloads3819
Total Views1485
Size0.00 KB
Download

 

 

Sažetak

„Moj život predstavlja priču o samoostvarenju nesvesnog. Sve u nesvesnom teži da se ispolji,
ali i ličnost takođe želi da nadraste sopstvene nesvesne uslove i da iskusi sebe kao celinu. Ne
mogu da se poslužim naučnim jezikom kako bi iskazao taj proces rasta u sebi, zato što nisam
u stanju da doživim sebe kao naučni problem.”1
K. G. Jung
Predstojeća razmatranja proistekla su iz istraživanja Jungove dubinske galaksije,
pokušaja da se na jedan izbalansiran način - onaj koji, jungovski rečeno, teži "pomirenju
polarnosti", sažeto-opsežno, jednostavno-složeno, prikazivačko-interpretativno - razmotre i
specifikuju ovi važni pojmovi Jungove psihologije, sa prvenstvenim fokusom na Jastvo kao
centralni pojam Junogog rada. Jasno je da je nemoguće govoriti o jastvu bez bližeg osvrtanja
na Jungove psihološke elaboracije procesa individuacije, procesa koji ima za cilj razvoj i
upotpunjavanje individualne ličnosti, pa je razmatranje uključilo i ovaj pojam koji, zajedno sa
jastvom, snažno prožima njegovu celokupnu analitičku misao. Ovaj razvoj jeste klasičan
jungovski smisao individuacije - postati ono što već potencijalno jesi, ali sada mnogo dublje
i svesnije.
Individuacioni procesi se ostvaruju osvešćivanjem, integracijom nesvesnih delova psihe
(koji su uvek prostraniji od svesnih delova), što je mogućno tek svesnim uočavanjem dejstva i
snage onog drugog i "suprotnog" u nama. Otud je za Junga, prvi korak na putu individuacije
osvešćivanje čovekove Senke, svega tamnog, inferiornog, "zlog" u čoveku (što će kasnije biti
detaljnije razmotreno).
Sve što se pozitivno postigne na životnom putu čovekovog sazrevanja, kao što su
obelodanjivanje Persone, prepoznavanje Animusa i Anime, susret sa "mudrim starcem" i
ostalim arhetipovima našeg kolektivnog nesvesnog bića, nije moguće postići bez krize,
potresa, bolesti svake vrste.

Seminarski radovi

Pregled radova po tematici