Čan i Zen – Maja Stošić

Total Downloads953
Total Views1378
Size198.82 KB
Download

 

 

Sažetak

Kineski izraz Ch’an (na japanskom: Zen), ili Ch’an-na fonetsko je prilagođenje sanskirtskog izraza Dhyana koji se obično prevodi kao meditacija. Prema redanju, Č’an ili Zen škola nastala je tako što je Buda, povrh svojih Svetih spisa, posedovao jedno ezoterično učenje koje se prenosilo nezavidno od pisanih tekstova. Ovo učenje lično je preneo jedno od svojih učenika, koji ga je onda predavao svome učeniku. Učenje se prenosilo na taj način dok nije došlo do Bodidarme (Bodhidharma), za koga se smatra da je bio dvadeset osmi patrijarh u Indiji I koji je između 520. I 526. godine došao u Kinu, gde je postao prvi Tsu (Patrijarh, doslovno predak) Č’an škole u Kini.
Tradicionalni opis porekla č’anizma
Tu je Bodidarma predao ezoterično učenje Huj-k’ou (Hui-k’o) (486-593), koji je bio drugi kineski patrijarh. Učenje se tako prenosilo dok nije doplo do velikog raskola u školi koji su prouzrokovala dva glavna učenika petog patrijarha Hung-džena (Hung-jen) (605-675). Jedan od njih, Šen-hsiju (Shen-hsiu) (umro 706), postao je osnivač Severne škole; drugi, Huj-neng (Hui-neng) (638-713) osnovao je Južnu školu. Južna škola je ubrzo popularnošću nadmašila Severnu, tako je Huj-neng priznat za šestog patrijarha, pravog naslednika Hung-džena. Sve potonje uticajne grupe č’anizma proizašle su iz Huj-nengovih učenika.

Seminarski radovi

Pregled radova po tematici