Dragocenost joga tehnika (Joga i stres)

Prema učenju joge, nas sačinjava pet omotača ili tela. To su: fizički nivo – anamaja koša, energetski nivo – pranamaja koša, mentalno telo ili manomaja koša, psihičko ili kauzalno telo – vigjana maja koša i na kraju telo jedinstva i balženstva – anandamaja koša. To su nivoi postojanja svakog od nas, ali se naša svesnost nalazi uglavnom na nižim nivoima.

Joga oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja. Telo smatra grubljom kristalizacijom prethodno stvorene mentalne imaginacije i svojim  tehnikama postepeno ''produhovljuje'' taj najgrublji nivo našeg postojanja. Proces ''osvešćivanja'' ne završava se na telu, već ide dalje i obuhvata sve suptilnije nivoe našeg bića, od energetskog i mentalno-osećajnog do psihičkog, postepeno ih dovodeći u skladan odnos. Telo su kočije, čula su konji, čulni objekti su putevi, um su uzde, inteligencija je kočijaš, Sopstvo je putnik. Mudar čovek zna da je njegovo pravo ''Ja'' – Sopstvo, samoispunjeno i samodovoljno onda kada je ujedinjeno sa telom, čulima i umom (Stara izreka iz Upanišada). To stanje jedinstva zove se joga.

Svaki jogi zna da telo nije samo sedište duše, već i način, sredstvo pomoću kojeg možemo postići konačno oslobođenje.

Joga nam nudi tehnike kako bi postali pažljivi i svesni, da se svesno proširujemo i provlačimo kroz sve strukture našeg postojanja, od grube, fizičke, do suptilne.
Zato joga ne zanemaruje telo, već radeći na njemu, rastvarajući tenzije i stres koji se usled pogrešnog načina razmišljanja, ponašanja i ishrane u njemu generiše, nastavlja dalje, otklanjajući sloj po sloj nagomilanih tenzija u nama.

Fizički stres može biti na muskularnom, nervnom i endokrinom nivou. Joga položaji – asane, ako se pravilno vežbaju, su u stanju da redukuju i otklanjaju ove, u telu stvorene tenzije. Za razliku od životinja čovek sebe izlaže tako zvanom anticipiranom stresu, što znači da ne pomerajući niti jedan mišić svog tela, dok mirno sedi u fotelji, u stanju je da svojim brižnim mislima i strahovima, ili ljutnjom, u telu proizvede identičan neurološki i hemijski odgovor na stresnu situaciju, kao da se ona zaista odigrava. Čitav sistem je angažovan na fizičku akciju, koja izostaje, jer telo miruje, ali svejedno adrenalin je već jurnuo u krv i mišići bivaju natopljeni tim hormonom. Usled aktivacije Simpatikusa, krv se iz organa trbušne duplje šalje u noge i ruke, kako bi se spremili na odbranu, ili bekstvo od ’’neprijatelja’’.Vremenom se čitav sistem navikava na ovakav režim rada i ne može bez njega. Postajemo zavisni od određenih neuro - peptida, koji svojom emotivnom porukom i nabojem koji nam preko hipotalamusa i hipofize stižu do nad bubrežnih žlezda, a njihova lučenja do ćelija u telu. Mišići koji su natopljeni adrenalinom, vremenom postaju kruti, neelastični i bolni. Kod ljudi, emotivno – psihički stres, stvara fizički stres, koji se recimo ispoljava kao ukrućenost i blokade koje usećamo u ramenima i vratu. Bol koji se kao rezultat toga javlja, šalje signal, koji podstiče lučenje adrenalina, tako da se vrtimo u začaranom krugu. Fizički stres proizvodi hemijski, koji opet sa svoje strane stvara još veći fiziči stres. Kada se to desi, prirodne osobine organizma da se obnovi i isceli su minimalne. Tako da problemi sa ramenima i vratom, postaju hronični. Kada to potraje, vremenom stvara sve veći psihološki stres.