Inicijacija u Francuskoj, juli 2008

Sa prijateljima i joga učenicima sam ovog leta, krajem jula 2008 godine posetio Karmapu, za vreme njegovog boravka u južnoj Francuskoj.   Bilo je to u organizaciji ’’Karmapa’’- Instituta u Valderuru. Tom prilikom smo, kao manja grupa njegovih učenika iz Srbije, imali tu čast da budemo u njegovom društvu, da primimo blagoslov od tako saosećajnog i blaženog čoveka.


U društvu sa prosvetljenim Lamom

Karmapa poglavar Karma Kađu škole tibetanskog budizma, je prvi svesno inkarnirani Lama Tibeta, nosilac pune transmisije i neraskidivog toka prosvetljenja svih Buda.
Buda je predskazao da će se 1600 godina posle njegovog odlaska, pojaviti čovek izuzetnog duhovnog ostvarenja i beskrajnog saosećanja koji će širiti budistička učenja tokom mnogih ponovnih rođenja. Biće poznat kao Gospodar Karme – Karmapa.
Karmapa se smatra emanacijom bodhisatve saosećanja – Oči Ljubavi (Avalokitešvara – na sanskritu, ili Čenrezi – na tibetanskom). Takođe je poznat i kao Lama sa Crnom Krunom.
On je sada u svojoj XVII inkarnaciji kao Karmapa Thaje Dorđe.

Referentni sajtovi: www.karmapa.org

Susret sa prosvetljenim Lamom

Kaj (Caille), seoce na oko 1200 metara nadmorske visine, u planinama Provanse, u Francuskoj, na samo sat vremena vožnje od frenetične Nice, ili Kana. Tu vreme kao da stoji. Mestašce smešteno u nepreglednoj dolini, okruženoj visokim planinama, gusto pokrivenim četinarima. Kamene kuće, veoma slične onima u Istri, dobrodušni meštani. Radoznali psi koji se bez straha šetaju uskim ulicama, svaki sa svojim identitetom. Sa ukusom ukrašeni balkoni i prozori, zivopisni ulazi sa predivnim cvećem i taj ... ah, taj božanski,  nezaboravni,  planinski vazduh. Iznad  svega, mir,  koji caruje tom dolinom.

Nisu bolje mesto za seminar mogli da nađu, pomislio sam. Tu smo, krajem jula 2008. imali tu čast, i sreću, da prisustvujemo predavanju i inicijaciji poznatog tibetanskog Lame, Karmape Trinlai Thaje Dorđe-a, poglavara jedne od najpoznatijih jogijskih škola Tibetanskog Budizma, Karma Kagju tradicije, koja svoje poreklo vodi od poznatog tibetanskog jogija i pesnika, legendarnog Milarepe.

Tu smo, nas oko 250, u prostranom i prozračnom šatoru, sa nestrpljenjem čekamo da se pojavi Karmapa. Oko nas je bogata i iznad svega prefinjena ikonografija koja odlikuje tibetanski budizam.

Kao i do sada, u drugim prilikama, njegov dolazak sam ’’osetio’’ pre nego što se Lama fizički priblizio šatoru. Osetite kao da vas je obuhvatio neki talas i blago vas uzdigao iznad bezbrižnog žamora prisutnih. Kao neka vrsta pripreme, kroz koju je vaša svest trebalo da prođe za inicijaciju koja sledi. Um vam postaje izoštren, prozračan i jasan. Sve primećujete, ali se ni za šta ne vezujete. Na kraju, tu je srce, koje nepogrešivo prepoznaje i zna, pogotovo kada ste već imali prilike ranije da se srtetnete sa tako velikim duhovnikom.


Svi smo ustali, utihli i bez misli, gledajući prema ulazu u isčekivanju Lame, čiji su dolazak upravo najavili. Na Tibetu, kao i u većim centrima, dolazak njegove Svetosti najavljuju duvanjem u dugačke trube. Imao sam prilike da prisustvujem jednom takvom dočeku u glavnom Karma Kagju centru, u Dordonji, 2005., kao i u Indiji, 2003. Teško je rečima opisati osećaj koji je zvuk tih truba u stanju u vama da izazove. On kao da zaista najavljuje Budinu svest, koju je jedino moglo da primi beskrajno saosećajno biće kao što je to Karmapa.

Skroman, moglo bi se reci čak ponizan mladić, veoma inteligentnog i poput deteta otvorenog, krajnje dobrodušnog pogleda, sa osmehom na licu, klimanjem glave i klanjanjem pozdravlja prisutne. Seda na svoje mesto, bogato ukrašeno simbolima tibetanske ikonografije. Iza njega se nalaze predivne tanke. Pogledom prelazi preko prisutnih i zahvaljuje se svima što su došli, objašnjavajući zatim vrednost inicijacije koju ćemo primiti.

Bila je to inicijacija u Belu Taru – na sanskritu –Sita Tara. Ona je Bodisatva beskarjnog saosećanja. Saosećanje, Karuna, je vrlina koja se neprestano ističe i stavlja ispred mudrosti, Prađne. Čitav Mahajana budizam počiva na dva stuba, to su Karuna i Prađna, jer jedno bez drugog ne ide. Beskrajno saosećanje nas vodi do konačnog uvida o jedinstvu svega, mudrost koja nas oslobađa od svega suvišnog nas vodi u osećaj jedinstva sa čitavim univerzumom, koji je emanacija čiste ljubavi iz koje čitav svet neprestano nastaje,  i u nju se vraća.

Tibetanske inicijacije su veoma ritualne i sastoje se od dugih ponavljanja mantri, primene mudri (položaja ruku), korišćenja određenih ritualnih predmeta i sl. Nakon pripremnih radnji koje prethode svakoj inicijaciji, kao što je bilo pevanje najznačajnije mantre: Om Mani Padme Hum, koje su imale za cilj da nas pročiste i pripreme za inicijaciju, zvuk malog ritualnog bubnja, Damaru, je označio vreme kada je invokacija bodisatve Sitatare počela. I tada su stvari krenule da se dešavaju.

U jednom trenutku vam se oči same zatvaraju. Vaše srce vas zove da zaronite u njegove dubine. Napuštate domen mundanog i opipljivog, ne žaleci sto propuštate raskošne detalje rituala. Srce prepoznaje samu suštinu rituala i nežno vas uvodi u svoj duboki i bogati svet, koji se pred vama postepeno otvara. Svetlost koju vidite iznutra i osećate kao toplinu u grudima i ljubav vas sve više obuhvataju. Prepuštam se lako tom osećaju da me vodi, jer mi to nije prvi put. Bez potrebe da klasifikuje, imenuje i meri, um se spokojno vraća svojoj kući, u podnožju grudi. Tada osećate da zaista Jeste. Shvatate vrednost duhovnog učitelja, jer on je živi primer onog šta sve religije propovedaju, on vam je inspiracija na tom putu.

Snažan osećaj jedinstva sa čitavim kosmosom je nešto što vas zaista menja. Nakon tog iskustva zaista ne možete biti isti, to je kao kod ljudi koji su doživeli kliničku smrt. Njihova iskustva i uvidi su takvi, da oni više nisu isti.

Sećam se svog prvog takvog spiritualnog iskustva koje sam imao prilikom susreta i inicijacije sa svojim prvim tantričkim hindu Guruom 1982, Svami Satjanandom, poznatim jogijem iz Almore. Nakon te inicijacije sam sedeo ne terasi, promicala je prva jesenja kiša, osetio se osvežavajući miris nakvašene zemlje i trave, u daljini su se čula zvona u jednom momentu pomešana sa rzanjem konja u obližnjoj štali i sve je to bilo Jedno,  Jedno Biće,  Jedna  Samo-svedočeća Svest,  sve je bilo Svami Satjanada. U jednom trenutku sam otvorio oči i osećaj jedinstva me nije napuštao. Posmatrao sam ljude oko sebe, ’’video’’ sam samo jednu beskrajnu svest koja je boravila u njihovim telima i u meni samom i ona je dolazila od Karmape. Om Tare Tutare Ture Svaha, čula se mantra Sita tare i na njenim talasima se širila ljubav Jednog.


Karmapa


Zajednička fotografija sa Lamama koji su u Karmapinoj pratnji


Tibetanski šator u dvorištu centra



Jedan od srećnih kućnih ljubimaca koji su primili blagoslov od Karmape


Neke fotografije prilikom boravka u Dordonji u Francuskoj, juli 2005 god. na inicijacijacijama u Bodhisatvu Avalokitešvaru i Vađrasatvu, koje je davao Karmapa.



Bio sam prijatno iznenađen kada sam u glavnom Karma Kagiju centru u Evropi, u Dordonji u Francuskoj, pored tibetanskih molitvenih valjaka, sreo pravoslavnog sveštenika. Obradovao se kada je čuo da sam iz Srbije, pogotovo kada smo razgovor nastavili na ruskom jeziku. On je sveštenik ruske crkve u Parizu, koji je došao da vidi Karmapu.



Imućni francuski veleposednici i grofovi daruju čitava imanja budističkim zajednicama u ovom delu Dordonje. Ovo je budistička stupa, koja je pozlaćena. Visoka je nekoliko metara. Nalazi se u brdima i to ne na tako lako pristupačnom terenu. Ovo je samo jedno od mesta za tradicionalno povlačenje u trajanju od tri godine, tri meseca i tri dana. Tu se odšelnici povlače i samuju u zasebnim kućicama koje su ograđene. Jedini kontakt imaju sa svojim duhovnikom - Lamom, koji ih vodi čitavo vreme povlačenja. Vežbaju se u meditaciji (četiri puta po tri sata meditiranja dnevno), izučavaju budističke sutre i nakon prve godine vežbaju jogu.